У сусрет Међународном конгресу слависта (2018) 26. октобра 2017, у Универзитетској галерији, одржан је округли сто Србистика и будућност ћирилице. На округлом столу учествовали су професори језика и књижевности из Крагујевца, Београда и Источног Сарајева: др Александар Јерков, редовни професор, др Милош Ковачевић, редовни професор, др Миланка Бабић, редовни професор, и др Драган Бошковић, редовни професор, као модератор.

„Године 1995, професор Јерков је објавио текст Немоћ историје, историја немоћи. Tада сам био студент и прочитао сам га. На једном месту каже: ,,...ако већ хоћете да будемо нешто друго, нешто више, у једном технолошком напретку да цео свет има не Мајкрософт, него Србософт и да се тај, коначно, програм не зове Виндоуз него Пенџер”. Године 1995. је то пожелео, не пожелео, него критички упутио једну ноту од које сад чујемо неку врсту еха да смисао самог конституисања једног идентитета јесте везан за одређено писмо и не мора бити потпуно везан, а, да, с друге стране, не треба да буде изложен одређеним репресијама.”

                                                                                                                                                                                                                        Модератор округлог стола,                                                                                                                                                                                                                др Драган Бошковић, редовни професор

Десети научни скуп младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности, који ће се одржати 31. марта 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, јубилеумски је скуп из серије конференција која својом окренутошћу пре свега младим научницима из области филологије представља јединствен научни догађај на овим просторима, праћен „тематским зборником националног значаја (М45)”.

„…верујем да су у вама похрањени сви лепи и дубоки научни замеци који припадају данима који долазе. Клоните се лажних дилема: локално-глобално, ми – они, српско – европско, јер оне су срце идеолошког редукционизма. Баш негде између ових вештачких полова лежи залог вашег научног живота, књижевнотеоријских и лингвистичких авантура. Окрећите се најбољем што су српски језик, књижевност и култура дали и нама и свету; не наседајте на јефтина подметања јефтиних вредности; тешите се искуством немогућег, симболичким смислом који превазилази људску ограниченост.”

„Савети младом научнику”, I Научни скуп младих филолога, 14. фебруар 2009.
Др Драган Бошковић, редовни професор

Позивно писмо

Први вам је научни скуп?

ПРОГРАМ СКУПА

КЊИГА РЕЗИМЕА

Честа питања

Инструкције за плаћање котизације

Како ће се ствари одвијати на скупу?

Динамика и рокови

ЗБОРНИК

По одлуци Матичног научног одбора за језик и књижевност Министарства просвете, науке у и технолошког развоја, зборник радова са Научног скупа младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности  је „тематски зборник националног значаја (М45)”.

„Радови што их доносе две књиге Зборника са Научног скупа младих филолога показују да младалачка жеља за науком и њеним изазовима представља добар мотив за научно усавршавање и напредак. Томе је најбољи показатељ списак учесника првих научних састанака младих филолога: данас, већина њих, у својству стасалих научника, учествује на најзначајнијим националним и међународним скуповима.”

Др Милош Ковачевић, редовни професор

Зборник радова са IX научног скупа младих филолога Савремена проучавања језика и књижевности одржаног у Крагујевцу, 8. априла 2017. 

• Савремена проучавања језика (Књига 1)
• Савремена проучавања књижевности (Књига 2)

КОНТАКТ

ЛИНГВИСТИКА
Секретар програмско-организационог одбора: 
Тања Танасковић, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

КЊИЖЕВНОСТ
Секретар програмско-организационог одбора: 
Катарина Милић, асистент
Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

РЕЦЕНЗИРАЊЕ

Радови поднети за публиковање у Зборнику пролазе процес двоструког анонимног рецензирања. Уз обострану сагласност, могућ је директан контакт аутора и рецензента.

ЗА РЕЦЕНЗЕНТЕ

Рецензентски образац и упутства
Желите да будете рецензент? Контактирајте нас!