У Универзитетској галерији у Крагујевцу, у среду 25. априла 2018. године са почетком у 19 часова, предавање на тему „Наратолошки заокрет у хуманистичким наукама” одржаће др Снежана Милосављевић Милић, редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Снежана Милосављевић Милић (Алексинац, 1966), редовни је професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, гостујући предавач на универзитетима у Печују, Крагујевцу, Бањалуци и Штипу. Била је истраживач на научним пројектима Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије – Техника и семантика приповедања, Лексикон српског реализма, а тренутно је истраживач на научним пројектима Поетика српског реализма и Andrić Initiative (Graz). Члан је међународне асоцијације наратолога – European Narratology Network и међународног удружења Compares – International Society for Iberian – Slavonic Studies, уредништва часописа „Књижевна историја”, „Philologia Mediana”, „Philologia Serbica” и Друштва Матице српске. Од 2010. до 2016. године била је продекан за наставу Филозофског факултета у Нишу. Оснивач је и руководилац Центра за наратолошке студије на Универзитету у Нишу.

Ауторске књиге: Оквирни облици у српском реалистичком роману, Чигоја, Београд, 2001; Модели коментара у српском роману 19. века, Просвета, Ниш, 2006; Прича и тумачење, Филип Вишњић, Београд, 2008; Фигуре читања, Службени гласник, Београд, 2013; Отпори и прекорачења – поетика приповедања Боре Станковића, Филозофски факултет, Ниш, 2013; Огледавања – Лаза Лазаревић и Симо Матавуљ (у коауторству са Драганом Вукићевић), Филозофски факултет, Ниш, 2014; Virtuelni narativ – ogledi iz kognitivne naratologije, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, Filozofski fakultet, Niš, 2016.

Приређивачки рад: Антологија нишких критичара и есејиста, Просвета, Ниш, 2005; Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић (у коауторству са Мирком Ђукићем), Матица српска, Нови Сад, 2015; Јаков Игњатовић, Матица српска, Нови Сад, 2016; „Когнитивна наратологија”, Књижевна историја, XLVII 2015. бр. 155, XLVIII, 2016, бр. 156; Сабрана дела Бранка Миљковића – Есеји и критике, Ниш, НКЦ, 2017; Od narativa do narativnosti – From Narrative to Narrativity, Niš, 2018.

У организацији Филолошко-уметничког факултета и Вукове задужбине из Београда, а под покровитељством Града Крагујевца, у Универзитетској галерији у петак 20. априла  отворен је научни скуп „Шумадија кроз векове: слојеви културе”. На дводневној манифестацији изложени су реферати чланова Српске академије наука и уметности, истраживача научних института, као и професора Филолошког факултета, Филозофског факултета и Филолошко-уметничког факултета који говоре о бројним културним слојевима Шумадије. Научни скуп је организован у оквиру обележавања јубилеја – 200 година од проглашења Крагујевца за прву престоницу модерне Србије. 

Госте су на отварању овог научног скупа поздравили др Владимир Поломац, продекан за наставу ФИЛУМ-а, и Миљан Бјелетић, градски већник за културу. Скуп је отворио проф. др Љубинко Раденковић са Балканолошког института.

Отварање научног скупа „Шумадија кроз векове, слојеви културе” употпуњено је уметничким програмом који су припремили студенти Одсека за музичку уметност Фололошко-уметничког факултета, а скуп је уоквирен и обиласком знаменитости града Крагујевца у пратњи водича.

После објављивања зборника радова Вукове задужбине о животу људи на северу Србије – у Банату, Бачкој и Срему, у новембру је планиран и зборник о Шумадији, као резултат одржаног научног скупа.

У оквиру сарадње Смера за српски језик и књижевност Универзитета ЕЛТЕ у Будимпешти и Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу у петак, 30. марта одржано је научно предавање о Будиму и Пешти као центрима српског културног и друштвеног препорода у минулим вековима и промоција књиге поетске прозе Драгана Јаковљевића „Шапат времена".

Јаковљевић је у Библиотеци ФИЛУМ-а говорио о приликама у мађарској престоници у 19. веку, о  улози идеолога и мисионара просветитељског покрета, који је  утицао на културолошке процесе и промене у свести и дотадашњим навикама српског становништва,  о Матици српској и Текелијануму, а посебна пажња посвећена је српским културним посленицима који су стварали и у Угарској и у Крагујевцу, српској престоници у доба кнеза Милоша: Јоакиму Вујићу, Јовану Стерији Поповићу, Димитрију Давидовићу, Вуку Стефановићу Караџићу и другим умним људима тога времена.

Од 19 часова, у Галерији Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, приређена је промоција најновије књиге Драгана Јаковљевића „Шапат времена". Осим аутора, о овом делу и укупном Јаковљевићевом књижевном стваралаштву, говорили су професор Филолошко-уметничког факултета проф. др Часлав Николић, проф. др Никола Бубања и Маја Станковић, историчар уметности. Водитељ програма била је Александра Матић, а одломке из књиге Драгана Јаковљевића читале су Јасмина Николић и Милена Средојевић.