У сарадњи са Канцеларијом за младе и Градом Крагујевцем Филолошко-уметничким факултетом током априла и маја реализује бесплатну припремну наставу српског језика и књижевности за полагање мале матуре. Циљ радионица је да се ученици што боље припреме за предстојећи пријемни испит и упишу жељене школе.

Позивају се студенти српског језика и књижевности Филолошко-уметничког факултета да се пријаве за студентску праксу која би подразумевала организовање и држање припремне наставе из српског језика и књижевности, у терминима који ће бити усклађени са обавезама студената, али и ученика у школи. Сав материјал који је потребан за наставу биће обезбеђен, а на крају радионице студенти добијају захвалнице Града Крагујевца, потврду да су учествовали и допринели раду Канцеларије за младе, као и друге бенефите.

Заинтересовани кандидати могу се пријавити до 25. марта 2024. попуњавањем пријаве.

Јелена Кошинага, докторандкиња Енглеске и америчке књижевности и културе на Универзитету у Сегедину, поводом Међународног дана жена, одржаће предавање Ко се боји феминизма, у четвртак 14. марта 2024. године, у Универзитетској галерији од 18.00 часова.

Улаз је слободан.

Биографија:

Јелена Кошинага је докторска кандидаткиња на програму за енглеске и америчке књижевности и културе на Универзитету у Сегедину у Мађарској. Дипломирала је на мастер студијама енглеских студија, са специјализацијом ‘Енглеска култура и друштво: Род кроз књижевности и културе на енглеском језику,’ такође на Универзитету у Сегедину. Њена истраживачка интересовања укључују родне студије, феминистичку филозофију жеље, учење енглеског језика у контексту Јапана и анализу дискурса.

Завршила је основне студије енглеског језика и књижевности на Универзитету у Крагујевцу у Србији 2010. године. Подржана стипендијом програма Стипендиум Хунгарицум, започела је мастер студије на Универзитету у Сегедину 2017. године и дипломирала 2019. године. Главни фокус мастер студија био је упознавање са значајем родословних студија, како књижевних тако и културних.

Поново освојивши стипендију програма Stipendium Hungaricum, уписала се у Докторску школу књижевних и културних студија на Универзитету у Сегедину од 2019. године.

Током мастер и докторских студија, похађала је низ курсева који су подржали њен академски пут, као што су "Дискурс као интердисциплинарни концепт", "Субјективност и тело обојено родом", "Раса/Етницитет, класа и пол", "Сексуалност/Родна интерсекција" и "Књижевност и семиотика субјекта".

Поред тога, предавала је два семинара на енглеском језику на основним студијама: (1) "Академска композиција" и (2) "Увод у енглеску књижевност и културу 2". Током четири године докторских студија такође је учествовала и на бројним међународним конференцијама те објавила четири академска чланка и четири рецензије књига у различитим мађарским и међународним часописима.

Такође, била је добитница две стипендије. Године 2020, Одбор за стипендије ESSE (Европско удружење за студије енглеског језика и књижевности) доделио јој је стипендију за ту годину. А 2022. године, освојила је стипендију од Toshiba International Foundation (ТИФО). Обе стипендије омогућиле су јој да заврши теренско истраживање у Јапану, што је резултирало завршетком њене докторске дисертације.

Центар за српски као страни језик почео је 5. марта 2024. године с реализацијом специјалног курса српског језика за студенте из Немачке, који ће боравити у Крагујевцу током овог месеца. Њихова посета Филолошко-уметничком факултету остварује се захваљујућу Зимској школи српске културе, коју организује DAAD-Winterschule: Serbien – Geschichte, Kultur und Sprache у сарадњи са Катедром за германистику.

Катедра за романистику наставља традицију организовања такмичења у писању франкофоног диктата, у сарадњи са Француским институтом. Месец франкофоније ћемо прославити кроз бројне активности, а ова ће се одржати 12. 03. 2024. године, од 10 сати, у библиотеци факултета. Тескт ће читати француски лектор Кевин Тан, могу учествовати студенти француског језика и они којима је француски други страни језик. Такмиче се са колегама из Београда, Ниша и Новог Сада. Дођите да поделимо радост учења и живљења.

Добродошли!

На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у суботу 24. фебруара 2024. отпочела је настава српског као страног језика за 120 студената Факултета медицинских наука, који студије похађају на енглеском језику.
Настава се изводи у оквиру Центра за српски као страни језик који на Филолошко-уметничком факултету успешно организује курсеве српског као страног језика већ десет година. Предавачи у Центру за српски као страни језик јесу докторанди ФИЛУМ-а са дугогодишњим искуством.
Сарадња Факултета медицинских наука и Филолошко-уметничког факултета наставак је успешне, плодоносне сарадње ова два факулета у различитим областима.

Инклузија и различитост у погледу потреба студената је тема пете сесије у серији тематских вебинара коју организује конзорцијум Profformance+ пројекта, а која ће се одржати 28. фебруара 2024. године од 14 до 16 часова у онлајн формату.

Пријавите се за учешће у овом вебинару до 26. фебруара у подне попуњавањем регистрационог формулара.

Вебинар се састоји од два дела. У првом делу биће приказани одабрани примери добре праксе из земаља које учествују у пројекту (Србија, Грузија, Мађарска и Хрватска), а други део биће посвећен детаљнијем разговору о једном од приказаних примера или о самом Profformance алату за процену, по избору учесника.

Радни језик вебинара је енглески, а више информација о самом догађају и темама прочитајте на сајту Profformance+ пројекта, на ком је доступна и агенда.

Катедра за романистику ФИЛУМ-а примила је 51 рад на ликовном наградном конкурсу „Мој колаж говори француски 2023”/ « Mon collage parle français 2023 », са темом Антоан де Сент-Егзипери: Мали принц / Antoine de Saint-Exupéry, Le Petit Prince. Приспели радови урађени су ручном или компјутерском техником. У конкуренцију за награду ушли су радови који испуњавају захтеве технике колажа.

Према оцени стручног жирија, награђени су следећи ученици:

1. награда (ваучер од 5 000,00 динара у књижари „Вулкан”):
Марија Милетић, I/3, Гимназија Врњачка Бања: „Мали принц: шал самоће”

2. награда (ваучер од 3 000,00 динара у књижари „Вулкан”):
Ива Јанковић, III/2, Средња школа „Милоје Васић”, Велико Градиште: « Antoine de Saint-Exupéry, Le Petit Prince »

3. награда (ваучер од 2 000,00 динара у књижари „Вулкан”):
Дарјана Илић, IV/4, Гимназија „Таковски устанак”, Горњи Милановац: „Универзум Малог принца”

Упућујемо све честитке награђеним ученицима!

Пристигли радови

У Крагујевцу, 21.2.2024.

У Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу у понедељак, 12. фебруара 2024. године, свечано су уручена признања најбољим научницама Универзитета у Крагујевцу. 

Задовољство нам је да вас позовемо на акредитовани стручни скуп под називом „(Мо)ментална хигијена у настави немачког језика и књижевности” који ће се одржати 20. априла 2024. године у организацији катедре за немачки језик и књижевности на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Полазну тачку стручног скупа означиће предавање министарке просвете, проф. др Славице Ђукић Дејановић, а затим следе предавања еминентних професора са Универзитета у Београду (проф. др Оливера Дурбаба) и Крагујевцу (проф. др Мирјана Беара Бењак) уз отворени разговор о изазовима у просвети. Имаћете могућност да бирате радионицу према својим интересовањима, да учествујете у форум театру, да размените искуства с колегама и представите примере добре праксе у оквиру подијумске дискусије и да за крај кроз разговор с представницима УННЈС допринесете формирању препорука за стварање бољег окружења у школи.

*Рок за пријаву на стручни скуп је 01. април 2024.године.

*Котизација за учеснике скупа износи 2.000 динара и уплаћује се на жиро-рачун Филолошко-уметничког факултета.
*Детаљне информације о излагачима, предавањима, радионицама и пријави на скуп можете пронаћи у промотивном проспекту (в. прилог) или скенирањем кода испод.

ОПИС СКУПА: Последњих година новинске ступце пуне бројни наслови о примерима вршњачког насиља које се скоро свакодневно дешава(ло). Експанзија вршњачког насиља представља доминантан проблем данашњице, нарочито ако га, како Јевтић (2017) истиче, посматрамо као облик интеракције ученика. Кркељић (2013) одређује насиље у школи као појаву која се може јавити у вршњачкој интеракцији међу ученицима, у односу наставник–ученик или односу међу одраслима, а догађа се у школи. С обзиром на то да агресивно понашање данас јавља и у дигиталном простору, неопходно је унапређивати наставничке компетенције ради ефикасне превенције насиља међу вршњацима. Наставници кроз директан рад са ученицима на одабраном материјалу могу да подстакну развој менталне хигијене, емпатије, комуникацијских и социјалних вештина као и критичког мишљења чија би примена могла да правовремено препозна елементе насиља (вербалног, физичког, друштвеног, сексуалног) и спречи његово спровођење у дело.

На акредитованом стручном скупу под називом (Мо)ментална хигијена у настави немачког језика и књижевности говориће се интензивно о методама и материјалима које наставници немачког језика и књижевности могу да примене у настави зарад превенције насиља, развоја менталне хигијене. Кроз низ научних предавања, радионица, форум театра и групних дискусија, овај стручни скуп има за циљ стварање простора за промишљање улоге наставника немачког језика и књижевности. Представљање различитих перспектива, истраживачких приступа, техника и заједнички разговор учесника, излагача и модератора допринеће оснаживању наставника у борби против вршњачког насиља.

Информације о скупу и пријава

Центар за студије сећања Универзитета у Крагујевцу поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, а у оквиру програма Студије Холокауста организује предавање „Како памтимо Холокауст у Србији“, 26.01.2024. године у Студентском културном центру са почетком у 19.00 часова.

Предавач: др Олга Манојловић Пинтар, Институт за новију историју Србије

Ове године Србија обележава осам деценија од завршетка Другог светског рата. У том дугом периоду, сећање на ратне жртве је представљало једну од кључних тачака политике историје и важан репер културе сећања – како југословенске социјалистичке заједнице, тако и савременог српског друштва. Сећање на страдање Јевреја је, у том контексту, увек одражавало али неретко и усмеравало културне токове и политичка дешавања и консеквентно утицало на идеолошке оквире и вредносне садржаје. Предавање ће указати на кључне преносиоце сећања на Холокауст у Србији од 1944/45. године до данашњег дана – на јеврејске општине, удружења бораца Народно-ослободилачког рата и удружења логораша који су преживели рат као и на научна истраживања и уметничка промишљања која су била фокусирана на феномен сећања, односно заборава злочина Холокауста.